Јаје представља једну од етнографских универзалија и има изузетну улогу у српским жртвеним обичајима. Као симбол живота и плодности, оно се најчешће доводи у везу са сетвеним обредима. Полазе ли на орање, у Чајничу ‚‚разбију јаје о чело волу дешњаку у првом јарму“. У неким крајевима Босне под прву бразду метну јаје како би га заорали, или га закопају у орање после прве три бразде. У Ресави га затим извлаче и поједу, исл. Нарочита делотворност приписује се Ускршњим јајима, а посебно оном које се прво обоји, по правилу у црвено. У околини Бољевца такво јаје закопавали су у виноград, а на Тимоку у њиву. Једно од првих обојених јаја намењивали су заштити винограда од града и у другим крајевима, у Македонији, нпр.
Заштитна и плодоносна својства приписују се и љускама од ускршњих јаја. У Словенији су их обично носили на њиву. Закопавање јајета у њиви или винограду тумачи се у антропологији као молилбена жртва громовнику и као претња ‚‚змајевитим петлом “ у јајету – аждајом, алом.
У жртвовању против града јаје је жртвена замена петла.
Бојење и шарање јаја је јако стар обичај, свакако из прехришћанског периода, О томе сведочи чак и предање којим се објашњава хришћанско порекло бојења јаја као успомене на поступак Марије Магдалене која је обојила јаје у част Христова ускрсења, што је остатак старог веровања да јаје утиче на обнављање живота.
Управо с тога што садржи животну и препородилачку снагу јаје се стављало у гробове. Транскарпатски Украјинци полагали су бело јаје у ковчег детета које умре између прве и четврте године. Објашњење да је посреди замена за играчку и мишљење да душа, кад напушта тело, узима са собом јаје да би се њиме поиграла – само су накнадне рационализације првобитног значења те жртве за обнову живота са оне стране гроба..
И Срби су давали јаја као жртву својим покојницима.Бојење јаја у црвено симболизује крв, што доводи у везу са ранијим словенским култом предака, а тај се обичај затим пренео и на Ускрс
Како је Ускрс пролећни празник, он је морао наследити и нека специфична обележја паганских сетвених обичаја и враџбина за приплод и одржање стоке, па и употребу јаја у магији за плодност. Отуда се мора прихватити и тумачење црвене боје као симбола ватре или сунца, у којем се спаја земаљски и небески огањ. У прилог таквом схватању може се навести не само употреба ускршњих јаја за одбрану од непогоде него и претежност вегетативне симболике и соларних знакова (звезде, стилизоване свастике и специфичне шаре) у шарању јаја.
Јаје које се употребљава за као жртва у Србији се обично зове ‚‚чувар“, ‚‚стражар“, ‚‚измамак“, ‚‚стражник“, а у Чајничу забележен је и назив ‚‚чобанин“.
Очигледно је да су се у обичајима с јајима сјединили култ плодности и култ мртвих.
Последња (страсна) недеља пре Ускрса је посвећена припремама за највећи хришћански празник, спрема се храна и фарбају се ускршња јаја.
У неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велики суботу, а да на Велики петак не треба ништа радити у кући, већ дан провести само у молитви. Не можете много погрешити јер, како каже етнолог и антрополог Весна Марјановић, јаја се, према нашим обичајима, могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Црква је прихватила бојење јаја још у 12. веку а код нас та пракса се јавља у 16. веку. Јаја бојена црвеном бојом су старијег порекла него шарена и према археолошким изворима, помињу се у загробним култовима код старих европских народа још од 4. века нове ере.
Постоје различити називи за прво обојено јаје у кући, а ово су нека од њих:
– чувар, чувара, чуваркућа, чуварак (Војводина)
– крсташ (Пећ)
– страшник (Призрен)
– измамак (околина Лесковца)
– чобан (Чајнич).
Чуваркућа се чува поред иконе до следећег Ускрса. Верује се да пуцање коре на јајету симболизује Христово ускрснуће, али и буђење природе.
Н.И. Толстој сажето описује развој обреда и његове сложене структуре (говорне, предметне и делотворне), као пут од пригодног обреда ка сезонском, од обреда изазванох нуждом ка превентивном, од временски неутврђеног обреда ка обреду у одређено време. У том правцу развијали су се и словенски и српски жртвени обичаји. Већина обичаја се касније груписала око главних хришћанских празника, који су умногоме, и поред већинских хришћанских, задржали и основна обележја паганских жртвених светковина.Куриозитет: У Украјини, у Кијеву су се од 10 – 13 века производила и продавала осликана јаја од теракоте. Таква јаја пронађена су у паганским гробовима под хумкама.
Comments