Празници у част Коледа су се организовали током зиме, а највећи празник је био Кољада, који је био на дан зимске краткодневнице . Обичаји овог празника задржани су и у хришћанству. Ја лично сматрам да је хришћанство преузело овај празник и слави га као Божић. У Бугарској се Божић и даље назива Коледа. Такође се честита весела Коледа или честита Коледа. Коледо је близанац са Овсењом. Њихова мајка је Златогорка Маја а отац Дажбог. Овсењ је рођен пре Коледа, па је упрезао коње у небеске кочије правећи пут свом брату Коледу. Коледо представља силазак Богова на Земљу, а такође и дар људима у виду умећа читања реке времена. . Овсењ се појављује лети а Коледо зими.
У време зимског солстицијума Овсењ испраћа стару годину, а Коледо дочекује нову годину, односно ново Сунце. Коледо је дао људима знања о васиони и небеским телима. Дао им је књигу о звездама која су Словени звали ,,Звездана књига Коледа’’ Коледо је направио и календар за људе, који су Словени звали ,,Дар Коледа’’ и обновио је знање и поново открио људима науку о Великом Колу (Сварогов Круг Живота). По легенди последњи силазак Коледа на земљу се може предпоставити да је био око 6530. године пре нове ере. Од тад се ово знање преносило с колена на колено. Грци су говорили да су свето звездано знање добили од Арија-Хиперборејаца са севера. Арији-Хиперборејци су били народ у грчким митовима, који је живео на далеком северу.Арији- Хиперборејци нису знали за ратове и живели су у избоиљу. Поштовали су Сунце и сунчана божанства. Наводно у њиховој земљи Сунце никада није залазило. По томе што су поштовали Сунце и живели на северу у односу на Грке могло би се закључити да се ради о Словенима. А о добу кад су Словени живели у изобљу и нису знали за ратове сведочи и Велесова књига. Тако да се може поставити теорија да су Грци добили своја астрономска и астролошка знања управо од Словена. А Словени су ово знање добили од Коледа. Коледа дар – Календар. Коледово име се помиње у многим здравицама. Постоје такозване коледарске песме или Кољаде. Ове лирско обредне песме се углавном изводе током празника Божића -Сварожића и задржале су се у многим крајевима до данас. По обичајима Овсењ је пуштао старо Сунце да оде , па су се мушкарци преоблачили у разна руха и ишли по селима певајући и правећи буку.Тако су терали зиму и завршавали стари , започињали нови Круг око Јарило Сунца( и ниње и присно , од Круга до Круга и у вјек и вјекова !)
У коледаре су ишли искључиво мушкарци. Њих је коледарским песмама учио честити старина учитељ или сеоски Здухач. Коледари су ишли селом и певали целу једну ноћ, све до другог дана после подне. Коледара је у почетку било 16, а касније у времену једног месеца Луне , дванаест.Делили су се на две чете по шест момака. Свака чета је имала коловођу, који је носио фењер окићен рузмарином. Затим су била три певача и један благајник. Унајмљивали су торбоношу који је само носио дарове, којима би их даривали домаћини. Углавно су се давали дарови у храни и пићу. Пример једне коледарске песме: "У нашега, коледо! Домаћина, коледо! Нашло се је чедо, коледо! Младо чедо, коледо! Мушка глава, коледо! На глави му, коледо! Куна – капа, коледо!’’
Коледари су ишли по сокацима и куцали на врата кућа у којима је горела свећа у пенџерима. Певали су песме које су биле намењене свим укућанима. Певало се младожењи, домаћину, младој, бебама, деци. Све коледарске песме су имале своју намену. Коледо је у њима помињан као заштитиник и дозиван да подари срећу, снагу, љубав. Он је овде постајао заштитник породице и појединаца. Након коледовања уследио би подједнако важан ритуал под називом спаљивање Бадњака. Пред излазак Сунца људи би пронашли већ осушено дрво, везали за њега многе шарене траке и комаде тканине. Затим је ово дрво посечено и без додиривања голим рукама, у рукавицама, или са рукама умотаним у кошуље, носили су ово дрво до ватре. Пре него што би дрво било спаљено, на њему су била насликана уста кроз која су га слављеници наводно хранили и појили. Ово се може сматрати неком врстом смиривања мртвих. Затим би било спаљено, а док не изгори, било је уобичајено да се куца у дрво да не чује зло да се слави. Веровало се да ће колико искри искрснути из пламена којим гори Бадњак, толико среће и радости доћи слављеницима у породици. Бадњак је симболизовао везу између света живих и света мртвих. Био је то нека врста моста, људи су показивали поштовање према мртвима када су дрво „частили“ свакојаком храном и пићем. Истовремено, наши Преци нису додиривали Бадњак голим рукама, што је симболизирало да живи остану живи, а мртви - мртви. У сваком случају било је немогуће дозволити да се границе померају.
На дан пре Сверожића (Божића) се ништа није радило. Сви послови су били обустављени. Само су жене месије посебне погаче и премазивали су их медом. Пошто су наши пра преци користили ЛУНАРНИ календар базиран на месечевим менама, година је имала 13 месеци, од по 28 дана (13х28=364) тако да је тај један дан био празан у календару. Одатле и потиче израз ПРАЗНИК тј. ПРАЗАН ДАН и тада се ништа не ради него се са горе наведеним чека јутро и почетак нове године. Коледо нас је последњи посетио од васцеле пресветле Сварге. Дошла је Зора и Дан Сварога, у епохи смо Вука. До нас долазе енергије које раније нису . Стихије које би требало да подржимо у новим Круголетима и овој епохи су Дрво и Сунце . Садимо дрвеће , користимо чисту соларну уместо прљаве енергије фосилних горива . Роде, не сеци вите Јеле и Записе наше, то није промисао наших Богова! Наши Богови и њихови онострани потомци су све ближе , да тако кажем, буде се ! Дочекајмо их достојно и са чистом душом и планетом ! Слава Коледу !
Comments