Књижевна дела "Илијада", "Одисеја" и други Старогрчки извори пружају информације о давним временима између осталог о Троји и рату за Троју. Троје је била смештена на обали великог океана који у данашње вриеме не постоји. Читајући Илијаду немамо готово никаквих информација о путу којим су Ахејци стигли до Троје. Зато знамо да су Аргонаути и Јасон у својој потрази за златним руном пловили великим океаном на чијој обали је била Троја и да је истим океаном пловио Одисеј у својим покушајима повратка кући. За разлику од "Илијаде" у Арго Наутици је много боље и детаљније описан пут којим се стиже до великог океана. Детаљи са тог путовања наводе нас на закључак да су на том путу пловили узводно данашњим Дунавом. Пловећи кроз Мисију и Тракију Дунавом, долази се до Ђердапске клисуре. Хераклви стубови који они називају Симкладе. Савладавајући велике и опасне препреке Симклада упловљавају у велики океан. Археолошки локалитети на подручју Панонске низије из доба ВИНЧАНСКЕ културе у околини Панчева и Обреновца нам пружају информације да је тај простор био СУВ и насељен до 4 500. године старе ере. Ту су пронађени остаци великих стамбених насеља за то време високог степена технолошке цивилизације. Званична наука не зна узрок нестанка тих насеља али је сагласна да на тим просторима није било значајнијег насељавања све до доласка Римљана на тај простор.
Те чињенице наводе нас на закључак да се ту формирао велики океан као посљедица Дарда- новог библијског потопа који се догодио приближно у време нестанка те цивилизације око 4 500 те године старе ере.Велики океан је постојао у доба Аргонаута и рата за Троју али није га било у доба почетка писане историје.
Велики океан је нестао Докријановим потопом који се десио на прелазу из бронзаног у гвоздено доба. Интензитет Докријановог потопа био је мањи у односу на Дарданов библијски и изазвао је кретање водених маса из правца запада према истоку не прелазећи планинске масиве веће од пет стотина метара надморске висине. Вода из великог океана се прелила преко простора источних граница тог океана продубљујући простор Ђердапске клисуре. То омогућује времном исушивање простора Панонске низине. Кретање талса океана приликом тог дешавање на простор Троје нанело је дебео слој земљаног наноса. Сва та дешавања онемогућују нам лоцирање простора на коме се налазила Троја.
Званична наука не зна за чињенице везане за постојање великог океана и упорно понавља да је на тим просторима постојало Панонско море које је нестало прије 50 милиона година. За разлику од научника становници ових простора су проналазили остатке лађа далеко од водених површина и називали их ЛАЂЕВЦИМА на 140 метара надморске висине.
Исто тако проналазили су места за везивање бродова која су по њима називали ЛУКЕ. Један од локалитета је Лађевац у Славонији где су меештани копајући циглу пронашли остатке лађе на надморској висини од 140 метара што је за 50 метара надморске висине више од најближе пловне водене површине реке Саве. Други,Троји, ближи локалитет у селу Ковачева поред Младенаца где су мештани копајући раку гроб не дубље од два метра исто тако пронашли и остатке лађе.Надморска висина је износила исто 140 метара са још већом разликом у надморској висини и удаљености од најближе водене површине. Занимљиво је да су у истом месту Ковачевцу на суседном брду пронађени остаци везова за бродове по којима је оно добило назив Лука. Оваквих примера на подручју Панонске низине је још много. На основу изнешених чињеница да се закључити да је у не тако давној прошлости на подручју Панонске низине постојало море на нивоу од приближно 140 метара надморске висине.
Остаци лађа и Лука потврђују да је подручје било пловно и да су његове обале биле настањене. Тврдњу о постојању великог океана проналазимо и у самој Илијади кроз Ахилове речи "океан из којег извиру све реке и сва мора". Логично је закључити да је постојао Керум који је на вишој надморској висини у односу мора у окружењу. Познато је да су Аргонаути носећи златно руно после посете Кирки на једној и Ајаји на северозападу великог океана стигли у Јадранско море. Иако у Илијади нема података о ахајском походу на Троју из осталих доступних извора тог времена сазнајемо да су Ахајци у свом походу пловидби на Троју не знајући за локацију Троје напали Телефову територију у Мизији. Тек сутрадан у прекиду битке су схватили да нису ратовали против Тројанци већ против ТЕЛЕТА, Херкуловог сина, свог савезника. Телет, ожењени Пријамовом ћерком, није пристао да их води до Троје па су наставили пут даље у непознато тражећи Троју. Овај податак нам говори да је Троја била смештена на обалама њима непознатог мора. Но у наставку похода на Троју наилазе на ни мало савладиву водену препреку у Ђердапској клисури, Хераклове стубове, тгде су претрпели губитке и били приморани да се врате. Сплетом срећних околности по њих у другом походу Телети их ипак доводи до Троје.
Пошто знамо да је Мизија територија на простору доњег тока данашњег Дунава узводно иза Мизије ТРАКИЈА на чијем простору се налазио Ђердапски теснац Хераклови Стубови, који су делили воде великог океана, Панонска низија, од а Ахајцима знаних мора. Пратећи Јасона и Аргонауте и Ахаице на њиховом походу стижемо у велики океан, подједнако непознат, некад њима као и данас нама.
Из Илијаде сазнајемо да се Троја налазила испод шумовитог и вреловитог усамљеног планинског масива званог ИД. Пратећи ситуацију на рељефној карти обала великог океана проналазимо одговарајућу сличност с описаним, данас нама знану планину Авала изнад Београда. Простор око Авале је с три стране био окружен воденом масом што су они називали некад река, језеро или море што је опет слично данашњој ситуацији где је простор око Авале окружен рекама Колубаром, Савом, Дунавом и Моравом. На југу је био спојен с већом копненом површином званом Дарданија. Простор од Космаја до северне Македоније и између Дрине и Мораве. Сам град или Троја је био смјештен западно од Ида, Авале, ти подаци и данашњи рељеф нам указује на локацију Троје.
Северозападније у односу на град Троју на самој обали великог океана су се искрцали Ахајци и ту формирали свој војни логор. За заштиту логора подигли су земљане насипе са бедему. У подножју насипа налазили су се канали с водом у нивоу мора. Један насип се пружао правцем запад-исток а други правцем југ-сјевер,. У зони њиховог пресека се налазила капија кроз коју се излазило из логора на бојно поље према Троји. Изучавајући рељефно карту уочавамо и данас видљиве трагове тих насипа и канала.
Да ли случајно или сачувано у народном памћењу простор недалеко од Ахејске Капије данас носи назив Велика Моштаница. На самом простору логора западније се налази насеље Мала Моштарница. Називи ових места одговарају пред постављеним локацијама псахрањивања погинулих у биткама на простору Велике Моштарнице близу бојног поља и Мале Моштанице унутар самог логора. Једно од упечатљивих тачака у Ахајском логору је Ахилова гроб, велика хумака по Одисејевим речима видљива и са Трачког сама, Фрушке Горе. Поново проналазимо насеље на том подручју под називом УМКА што нам даје претпоставити да је настало као сећање на АХИЛОВУ ХУМКУ. Унутар самог простора ахијског логора и у данашњем рељефу видљиви су остаци људском руком формирани као спремишта за бродове. У самој Илијади у форми обећања пророчанства Посејдон најављује да ће недуго након завршетка Тројанског рата свести све ретке у један ток и потпомоћи свој трозупцемм уништењу Ахејских бедема.
Да је и сам нај већи јунак Тројанског рата,чувени АХИЛ био са ових простора наводи нас чињеница коју можемо видети на једном детаљу како су га на слици представили његови потомци.Змија на шлему као што знамо је света животиња код прастановника ових простора. Ознаке на боковима одела не би ни требало коментарисати.
Равница између капије Ахејског логора и капије Троје која се пружа даље на југ је била бојно поље. У наше време тај простор је прекривен густим шумама, ненасељен, познат под називом ЛИПОВАЧКЕ ШУМЕ. Запажену необичност да тако погодан плато за насељавање је прекривен шумом и ненасељен. Локално становништво спомиње неке пара нормалне духовне активности и енергије на том подручју. То се може довести у везу с бројним страдањима јунака на том бојном пољу у десетогодишњем тројанског рату. Удаљеност између капија Троје и Ахејског логора је неких пет километара.
Из различитих записа добијамо информације о хронологији настанка самог града и изградњи његових бедема и о његовом становништву. Како је већ познато Троју су основали потомци Дарданове лозе, Дарданов праунук ИЛ од оца Троја. Локацију Троје,по легенди одредила је шарена крава коју је Ил добио на такмичења код Фригијскогг краља заустављајући се на гробу богиње Ате уз благослов Зевса, у облику дрвета на којем је урезан лик Атене Палада. Зид око Троје подигли су Посејдон и Аполон служећи код Илоковог сина Леомедента. Зид око Троје је био неразорив осим дела који је радио херој Ејак, који је помогао боговима у послу. У времену пре Тројанског рата Троју је био заузео Зеусов син Херкул. Пријам као једини преживјели од Лаомедентове деце обновио је град и вратио му стари сјај. На ширем простору Троје налазили су се многобројни рудници злата, сребра и живе чији остаци су данас видљиви и познати у околини Авала и Космаја. Сам град је био смештен на природној висоравни са стрмим странама које су већ саме биле дио заштите града од вањског непријатеља. На рубовима висе су подигнути додатни камени бедеми који су окруживали град. Трагове јужног бедема су лоцирани на простору Беле Реке.
Приликом изградње бране Бела Река и пратећих шумских путева, механизација је укопавјући пут, пут једног метра дубине, открила дијелове јужног бедема. Посматрајући рељефну карту примјећуј се оцртане линије које се поклапају са претпостављеним правцима пружања Троје. На западној страни се уочавају две паралелне линије које нам говоре о ширењу града на ту страну. Недуго након пада Троје долази до новог потопа Деуклијановог 1159. г.п.е. Тај потоп се изразио на тај начин што се водена маса великог окана кретала из правца запада према истоку слично великом цунамију. Та вода наноси велике наслаге које затрпавају простор Троје. Остаци Троје се налазе под великим наслагама нанесене од талога дебљине од пет до десет метара тако да су њиме прекривени и сами бедеми троје. Закључујемо да је то један од главних узрока зашто Троја није још увијек тачно лоцирана. На ширем простору Троје су постојале издвојене утврде у форми КАПИЈА ТРОЈЕ. Једна од њих се налази на простору данашњег Банова брда, северна Капија из које је надзирана главна тројанског лука и водени пут данашња Топчидерска река продужена Пиносавским потоком који се пружао до самих зидина Троје. Њени камени блокови су ископани приликом копања темеља за тамошње зграде и остављени као украс у парку у Пожешкој улици. Источна капија Троје се налазила недалеко од данашњег Смедерева. На обали пукавца мора данас познатијој реци Ранди. Јужна Капија се налазила на јужном рукавцу мора који се пружао данашњим током реке ЛУГ. Ти рукавца и река су залази дубоко у териториј Троје. Њима се могло прићи воденим путем близу самом граду. За претпоставити је да се на том ширем подручју налазило још насеља у форми града. По званичној историју постојао је такозвани римски пут који се пружао од правца Троје на југ преко самог врха Космаја.
Сагледавајући бесмисленост таквог пута у римско вријеме, да се закључити да се ту ради о једином путу који је повезивао Троју са Дарданијом за вријеме опсаде Троје. Био је то пут за снабдијевање и приступ појачања. Пут опстанка за Троју.
Из Вергилијеве ЕНЕИДЕ писане по информацијама Енејиног потомка Јулија Аугуста Цезара сазнајемо Енеину путању кретања после пада Троје. Енеја одлази из запаљене Троје на исток на врх ИДЕ, Авале, придржавајући правац кретања на исток где се снабдева бродовима.
Са њима прелази уски морски појас на подручју данашњег тока реке Мораве стижући на тло Тракије тадашње полу острво ТЕРЕТ. То је данас простор између Мораве и Млаве одакле наставља пут стижући на острво смештено на улазу у Ђердапски теснац АДУ-КАЛУ потопљен седамдесетих година изградњом бране ЂЕРДАП. Одатле настављајући пут данашњим током Дунава излази у Средоземље до Крита.
Из Одисеје сазнајемо о Одисејевом покушају повратка у домовину након успутних задржавања на тлу Тракије. На његовом путу на исток према Ђардину захвата га јак источни ветар и невреме данас познат као кошева. Невреме, његове бродове односи далеко на запад, даље и од саме Троје, у њему непознате воде. Лутајући тим морима, великим океаном, стиже до КИРКЕ на Ајају, на подручју Псуња. На исто острво на којем је био и Јасон. Повлачећи паралелу о наставку Јасеновачког и Одисејевог пута закључујемо да је и Одисеј на сјеверозападу великог океана прошао пут до Јадранског мора. Даље тим морем проналази пут до куће.
На основу ових података да се закључити да се Троја налазила на наведеном простору мада је зачуђујуће и готово немогуће. Сви други покушаји лоцирања Троје су Троју смештали далеко од тих простора почев од Шлиманове Троје у Малој Азији, Салинасове на Неретви у Габели преко Скадра подручја Македоније и других све до теорије о Троји на Балтичком мору. Сви покушаји лоцирања Троје су остајали недоречени упркос одређеним информацијама и чињеницама које су им ишле у прилог. Без обзира на све изнесене аргументе овог открића и стварне локације Троје неопходно је наставити истраживањем закључно с откупавањем. Тиме би биле отклоњене све могуће сумње и недоумице. Права истина о Троји и догађањима око ње била би тиме напокон утврђена.
Comentarios