Сви сте чули за Зевса, Ареса, Венеру, Афродиту....а да ли знате како су се звала божанства старих Словена и како су изгледала? Знате ли ко је Перун, Сварог, Дајбог, Мокоша ....?
Проблем је у томе што у историјским изворима нема аутентичних података о старословенским божанствима,тако да су једини извор народна вера,легенде и песме које и данас живе код словенских народа мада реконструкцијаових древних митова мође довести и до погрешних тумачења.Први писани траг који се односи на словенску митологију појављује се у 6.веку у списима византијског историчара Прокопија.Према Прокопију,Словени су имали једног бога који је створио гром и муњу и био господар свега.Иако он не спомиње име овога бога,може се закључити да се то односи на бога Перуна мада до данас није са сигурнишћу утврђено ко је био врховни бог Словена из времена док су били многобошци.
Kод Јужних Словена нису до сада археолошки потврђена светилишта ни идоли,а у историјским изворима се не помиње ни свештенство нити има података о култовима и ритуалима,мада се зна да су жртве приносили боговима само као молитву за свој спас. Зна се,међутим да су Словени у време насељавања Балканског полуострва,према Прокопијевом сведочењу,веровали у једног врховног бога коме су била подређена божанства нижег реда,а како су јужно од Дунава пронађени многи трагови имена Перуна,може се претпоставити да је и код Јужних,као и код Источних Словена,врховни бог био Перун који је један од најпознатијих,највише помињаних и најмоћнији бог Словена.
ПЕРУН
Перун је поштован као велики заштитник руских владара паје Кнез Владимир почетак своје владавине у Кијеву 980.године обележио тако што је на једном брежуљку поставио дрвени идол Перуна са сребрном главом.Перун је словенски бог грома и неба и указује на ударача,разбијача,громовника и на бога уништитеља и разоритеља па му је зато приписан и утицај на природне непогоде али је познат и по томе што је везан за правду.Он кажњава зле и непослушне и затвара им небеска врата. Кажњава он и кривоклетнике још док су живи,а за извршење казне најешће користи муњу.
Словени су се,према многим списима из раног средњег века и у нировним уговорима,заклињали богу Перуну који је требао да казни свакога ко би прекршио оно што је договорено. Перун је био повезан и са ватром и ватреним животињама (змај и ватрени петао)али је био и борац против суша и имао утицаја на кишу јер је његова жена била Додола. Након доласка хришћанства улогу Перуна преузима свети Илија ,мада је у народној традицији Перун опстао,као приче и песме о њему.
Да зароси ситна роса,
ој дудула мили Боже!
Ој Илија дај Боже дај!
Ој Илија мој Перуне!
Дај Боже дај,дај Илија дај!
За Перуна се везују и биљке перуника,коприва,чуваркућа,жалфија и дрво јабуке и храста па су се чак кад нису имали храмове,молили уиспод храстова.
СВЕТОВИД
Постоји историјско податак да је византијски цар Василије И ,после заузимања Неретљанске области 873.године у којој су по наводима византијског цара Констатина Порфирогенита ђивели Срби,покрстио народ,порушио многобожаке храмове,а највећи храм претворио у цркву посвећену светом Виду па се на основу овог податка и великог српског празника Видовдана може претпоставити да је Световид био врховни бог Срба.
На острву Рујан су 1868.године откривене рушевине велелепног храма који је био посвећен овом богу.Храм је по словенским обичајима био направљен од дрвета и у њему се налазила статуа Световида која је била направљена од више дрвених делова који су били састављени тако да је изгледало као да је направљен од једног јединог комада.
Овај кип је имао четири главе.Две главе су биле окренуте напред а две позади па је деловало као да Световид гледа на све четири стране света и да је он божанство које све види и све зна.
Световидов празник се славио у време када се скупљала летина и тада су њему у част жртвоване животиње и вршило гатање.
Свештеник је проверавао стање медовине која је сипана у жртвени рог за време прошлогодишњег празника.Ако је медовина у рогу опала,то је значило да ће година бити сиромашна,а ако је био пун то је знаило да ће година бити родна.По завршеном гатању,просипана је прошлогодишња медовина и сипана нова.За време прославе овог празника људи су леили болести очију тако што су се умивали изворском водом у коју се стављала биљка видовшчица. Прихватањем хришћанства Световида је заменио свети Вид који се слави 28.јуна и познат је као Видовдан.
СВАРОГ
коловрат - симбол Сварога који представља сунце и
означава бескрајан круг рођења и смрти
Сварог је словенски бог Сунца које даје животну топлоту као и бог кућног огњишта (које је замена за Сунце).Он је врховни бестелесни бог,праотац земље и свега на земљи.Њега су сви словени сматрали "препуним славе и божанства" јер управља небом које је изнад и изван свега.
Култно место Сварога је огњиште па су Словени у његову част ритуално стављали на огњиште храстов бадњак јер је втеме Сварога падало у време Бадње вечери.
Кипови Сварога су израђени у седећем положају и он на грудима има орла,на глави капу са бивољим роговима а у рукама је држао два жезла са фигуром сунца на сваком.
За овога бога су везани разни фетиши против урока а интересантно је да се код Срба овај бог зове Дабог који је у току дана када носи сунце преко неба,доброћудан ,а застрашујући у току ноћи када води сунце кроз поземље.
ВЕЛЕС
Је земаљско божанство.Слављен је у време сетве и жетве и био је заштитник сточара и ратара, али је познат и као бог поџемља који живи у корењу дрвећа одакле је слао духове мртвих као своје гласнике у свет живих.
Њему су припадале духовне силе као што су змајеви и але.Крајем године,зими,су се одржавале светковине у његову част а и данас су код многих словенских народа остали коледарски обичаји. Младићи (коледари) облаче дугачке капуте од вучје коже,стављају гротескне маске,иду селом и певају коледарске песме о томе како су дуго путовали,како су мокри и блатњави,што је алузија на Велесов влажни свет поџемља одакле су дошли као духови.Домаћин куће пред коју су дошли их гости и дарује а они дарове носе Велесу,чиме се тој породици осигурава срећа и богатство за ту годину.Велес је био заштитник стоке,сточара и растира који није имао утицаја на жетву јер је Перун био заштитник земљорадника али су људи имали потребу да га умилостиве како би заштитили жетву од злих духова. Да би умилостивили Велеса,многи словенски народи(нарочито Руси) су имали обичај да први сноп жита вежу у неку врсту амулета који са звали Велесова брада. Дрвени кип Велеса је био изрезбарен ликовима вука,говечета,крилатог лава са главом орла који на врху репа има цвет љиљана а његова брада је представљена класјем пшенице.Његови симболи су штап,вук и црни петао.
Постоји прича да је Велеса у хришћанству заменио архангел Михаило који се слави као заштитник стоке и сточара и који једини може да отера вукове.
ЈАРИЛО И МОРАНА
Јарило је био бог плодности и пролећне вегетације мада је некада повезиван и са ратом.Описиван је као изразито леп младић окићен цвећем и са класјем у рукама који босоног ,окићен пољским цвећем јаше на белом коњу.
Постоји прича да је он син бога Перуна и да је као и његова сестра Морана рођен у ноћи нове године али да је исте ноћи украден и одведен у поџемни свет код бога Велеса који га је одгајио као свог сина.
Са почетком пролећа Јарило се враћа у свет живих и ту сретне своју сестру Морану која се појављује у разним облицима.Често је то лепа,врло лепа и бледа девојка са вучјим очњацима и канџама у коју се заљубљује.
Почетком лета ,њих двоје се венчавају што доноси плодност и изобиље , осигурава богату жетву и доноси мир између два велика бога и осигурава да неће бити олуја које би уништиле жетву зато што је Морана ћерка Перунова, а Јарило посинак Велесов.
После жетве Јарило превари своју жену па га она из освете убија и враћа у поџемни свет.Тако се обнавља непријатељство између Перуна и Велеса а Морена без свог мужа вене и смрзава се као и читава природа.
Стари словени су веровали хладноћа,снег,лед и смрт долазе од Моране па је у неким крајевима постојао обичај спаљивања лутке која представља Морену или Баба Јагу,како су је још звали,у знак да је прошла зима.
Веровали су такође да она као преварена и огорчена жена ужива да наноси патњу људима и животињама и да ноћу улази у куће кроз кључаонице и мучи децу тако што их притискује и одузима им дах у току сна.
Ова стара и опасна богиња таме и леда и умире на крају године,а ова се прича понавља сваке године.
ВЕСНА
Весна је била богиња пролећа и младости и за разлику од Морене била је једно од најомиљенијих божанстава.Она је означавала почетак пролећа,рађање природе и крај зиме коју стари словени никако нису волели. Весна доноси радост у домове и зеленило,цвеће и лепо време које је погодно за живот и рад.Она око себе шири опојне мирисе,лепа је и моћна и узор је свим женама.Поред лепоте,приписивана јој је и моћ над топлотом Сунца без кога нема ни пролећа.
Весну су Словени доживљавали као младу и лепу девојку у белој хаљини,окићену венцима и косом украшеном цветним звонима.Она никада није била усамљена јер су је увек пратили Геровит,бог рата и сунца и Стрибог,бог ветра и ваздуха.Постојало је и веровање да она помаже људима да опораве здравље после зиме,крепи им срце и усклађује природу. Весна је уједно и богиња љубави и слоге па је и празник брачних парова који су склопили брак претходне године и за који су се спремали колачи са медом,а који је са прихватањем хришћанства познат као Младенци, био посвећен Весни.О томе колико је Весна била омиљена код Јужних Словена,а посебно код Срба,говори и то што се и данас женској деци често даје име Весна.
ЛАДА
Лада је словенска богиња љубави,лепоте и плодности.Описивана је као девојка дуге златне косе у коју је често уплетен и венац класја што потврђује њену везу са плодношћу и Мајком Влажном Земљом.
Као богиња плодности она има своје годишње циклусе па тако све до пролећне равнодневнице борави у Ирију,свету мртвих.
Када дође време да изађе у свет и донесе пролеће,Геровит(божанство Сунца које означава доносиоца плодности)отвара јој врата и пушта је да благослови земљу све до краја лета када се Лада враћа у Ириј.
Ладина владавина почиње 21.марта иако је она богиња лета и њена владавина наступа после владавине Весне која је богиња пролећа. Пошто су обе богиње везане за плодност,тешко је раздвојити њихове функције али осим што је везана за Сунце,Лада је везана и за кишу и за топлу летњу ноћ. У част Ладе су вршени ритуали који су се односили на склапање брака.
Сви смо чули за обред ладарице који је описао Вук Караџић,на празник Свете Тројице се окупи група младих девојака од којих је једна обучена као краљица,друга као краљ,а трећа као барјактар па краљица седне на столицу а око ње остале девјке играју коло.Краљ и барјактар играју сами за себе . Тако ладарице иду од куће до куће тражећи девојке за удају.Прескакање ватре је још један ритуал у част Ладе а сврха ритуала је била да се омогући плодност и људи заштите од злих сила. Ладине биљке су трешња,маслачак,божур и липа а животиње :петао,орао,јелен и мрав.
ЖИВА
Жива је једна од најпознатијих старословенских богиња.Она је богиња која дарује живот,која се брине о деци и бди над њиховом судбином.Она представља земљу која је у време лета када је плодна,прекривена златним житом, а када прође време плодности она остаје без те златне косе.
Ова богиња је описивна као млада трудна девојка косе боје жита која у једној руци држи јабуку а у другој јагоде. Њој су приношени цвеће и воће као дарови како би одобровољили њену плодност а помиње се да је у неким крајевима приношен као жртва петао који је симбол плодности и сунца.
Ова богиња представља јесен,односно један од четири божанска лика богиње Земље која кроз ова своја четири божанска лика пролази кроз годишњи циклус плодности.
Морана - зима
Весна - пролеће
Лада - лето
Жива - јесен
МОКОШ, БОГИЊА МАЈКА
Иако име овог божанства подсећа на мушки род,у питању је богиња и то богиња која је позната и под именом Богиња Мајка јер је била заштитница жена,женских послова,породице и брака па је поред храмова и кућа била култно место ове богиње. Она помаже и породиљама, штити њихову децу и помаже им да очувају добар брак. Замишљали су је као жену велике главе на којој је капа која подсећа на краљевску круну и дугих руку која обилази куће, надгледа преље и награђује оне које су вредне а кажњава оне које нису
Њен кип је у храмовима представљен у седећем положају, а на дну њене хаљине су изрезбарени предмети из домаћинства и ликови жена који подсећају на прела.
Предење је посао који је нераскидиво везан баш за ову богињу па су многи обичаји везани за њу баш као за заштитницу преља. Као жртву овој богињи,жене су бацале у воду кудељу која се звала "мокрица" а пређа кудеље никако није смела да се остави преконоћи незавршена да је не би Мокош опрела.Мокош је била и заштитница оваца и њиховог руна па су Словени приносили маказе,босиљак и прамен вуне под ноге њеном кипу као жртву да би им заштитила неострижене јагањце.Словени су веровали да је она,заједно са Сварогом,заслужна за стварање људи и да је повезана са белом пчелом која је митски предак Словена и њена света животиња као и овца и змија. Уз њу се помиње и дрво липа јер се сматрало да је прва жена,за чији је постанак заслужна Мокош,настала од дрвета липе. Лан је биљка која се такође везује за ову богињу а често се користи у вражбинама. Кантарион је биљка која се користила у лечењу женских репродуктивних органа и такође се повезује са овом богињом. У њену част се приређивао обред прања кипова у води (Купале) а верује се да су њене особине доласком хришћанства преузеле Богородица и Света Петка која је такође заштитница жена. Кажу да је Мокошин свети дан био петак и да тог дана жене нису смеле да преду,као и да се ова богиња славила између 25.октобра и 1.новембра,у зависности од тога који је дан био петак.На овај свети дан су приношене жртве богињи Мокоши у липовом гају и састојале су се од биљака.
БЕЛОБОГ И ЦРНОБОГ ( јинг и јанг )
Белбог у митологији Западних и Балтичких Словена бог светлост, успеха и среће. У усменом предању се помиње под именом Бјелун. Замишљан је као старац седе браде обучен у бело, а појављује се само дању да би људима чинио доброчинства и помагао им у свакој невољи. Белобогу, као креативној позитивној снази, супротстављен је Црнобог, као деструктивна сила.
Црнобог (Црни бог) је Бог ноћи и мрака из словенске митологије. Црнобог је можда најтајанственије словенско божанство у вези са којим постоје многе претпоставке, али мало тога се може потврдити са сигурношћу. Ова дба бога датирају још из прасловенске митологије па се може чак и рећи да су они претеча ЈИНГ и ЈАНГа.
Comments