.
У ово доба брзог живљења, реклама и блокбастера, оживљавања разних ликова грчке и нордијске митологије преточених у супер хероје стрипова и новела, полако али сигурно губимо контакт са једним мистериозним и магијским светом који је прожимао нашу прошлост и кроз традицију, иако неприметно, активно прожима нашу садашњост. Од Прамрака до Прајајета, од Сварога до Перуна, дивова, патуљака и Дрвета Света, све су то делови једног универзума који је владао животима наших предака и који и данас постоје у траговима у нашем свакодневном живљењу.
Кроз та сазнања можемо схватити невероватну разноликост и дубину нечега што називамо културним наслеђем Срба. Ово је прича о једној заборављеној магији веровања, начину поимања циклуса живота и смрти код старословенских народа кроз митологију и обичаје. Култура старих словена је била дубоко повезана са природом и њене манифестације су доживљаване као деловање божанских сила те се ова прича фокусира на смене годишњих доба кроз ликове Богиња плодности и смрти.
У животу свих Словена, и пре и после преласка у хришћанство, магија је имала важну улогу. Магија се најпре користила за лечење и заштиту, али неретко и за наношење штете непријатељу. Такође, користила се у сврху освајања љубљене особе, стицање благостања и слично. Својим чинима Чињарице су могле да заштите све што им је драго и да омађијају све што им смета. Ипак, оне нису биле свемоћне: један сачувани документ говори да чиње са мртвачком потковицом чини да чињарица изгуби чаробну моћ, што значи да постоје чини и заштитни предмети од Чињарица које су људи користили као одбрану.
Вода у старословенској митологији заузима значајно мјесто и представља неизоставан сегмент магијских обреда и ритуала.
Лековита вода
У магијским ритуалима и обредима важна је такозвана лековита вода. Вода која се сматра лековитом и која се користи у ритуалима може бити вода са извора или вода која се у току ритуала купања мртвог слива низ мртвачке мошти. У лековитој води се умива или купа, а понекад се та вода пије. Користили су је и као састојак у неким сложенијим магијским рецептурама. Коришћена је такође за прорицање будућности. Остаци култа посвећеног вилама виде се у обреду приношења жртава чуварицама извора и тај обичај је још веома распрострањен. Према веровању Словена, свако ко се напије воде из неког непознатог извора треба да баци новчић у ту воду, или да на оближње дрво или грм окачи крпицу, траку или конац. Неначета вода Неначета вода се сматра веома лековитом. Може се наћи у појединим шумским пећинама. Име је добила због тога што потиче из хтонских земљаних дубина и није имала контакта са светлошћу. Оваква вода има магијска дејства. Користила се за спремање чеснице, умивање и купање деце за Божић. Вода аџијазма Када се изводе посебни ритуали над неначетом водом, сматра се да је то вода анџијазма. Употребљавала се за борбу против вампира. Ова вода се сматра лековитом. Капела Свете Петке у Београду се налази на извору воде која се у народу зове анџијазма. Верује се да је лековита и да помаже у лечењу очних болести. Та вода се сматра освећеном и богојављенском, захваћеном на крају некрштених дана у рано јутро. Вода са наковња Наковањ се сматрао мистичним предметом. Пред Божић га ковачи каде, посипају вином и тако се моле. Постоји веома стар обичај који подразумева да сви ковачи одређеног дана лупе чекићем о наковањ да би утврдили магични ланац којим је окован ђаво. Вода Заборава Термин вода заборава се односи на воду која је замрзнута. Чином замрзавања вода добија мистичне особине. У митологији ова вода изазива губитак памћења. Према веровањима, ко попије ту воду изгуби памћење или бива заборављен од свих. Најпознатија "магија" на нашим просторима, у коју се и дан данас верује и примењује је чувена ВЛАШКА МАГИЈА.
ВЛАШКА МАГИЈА
Влашка магија спада у једно од најегзотичнијих и најинтригантнијих питања културног наслеђа Источне Србије. Вазда изопштено, скривено и невидљиво за утицај других култура, препуштено сопственим развојним потенцијалима, ово подручје представљало је идеалну средину за очување паганских обичаја. Иако је хришћанство званично прихваћено, окултно, бајковито и митско интегрисано је у религију, и као такво представља специфичност веровања Влаха са карактером магијског. Отелотворење доброг и лошег, Бог и Ђаво предстваљају извор моћи, који се може искористити како за лоша, тако и за добра дела и нису јасно раздвојени.
Понекад ће чак и „бела“ врачара морати да пробуди ђаволе да би отклонила бачену магију. Истина је, међу влашким врачарама постоје оне врачаре које поруке примају од Бога, светаца, анђела и пак оне које разговарају са демонима и Нечастивим.
Влашка магија флертује са црквом, за разлику од цркве која врачање сматра грехом, влашке врачаре се често у третману одређеног проблема потпомажу црквом. То значи, да ће врачара неког послати у цркву да тамо спроведе одређени рутуал ако је то потребно. Особе које се магијом баве углавном су „приморане“ да користе свој дар, јер дар који им је дат а неискоришћен зна да буде праћен физичким тегобама, несвестицама, главобољама и сл.
Онај ко је решио да се посвети Влашкој магији, морао је да отвори сва своја чула, и допусти да му ум слободно лута, да га воде осећаји, да чита сигнале природе, и да се препусти разговору са невидљивим силама. Нераскидива веза са природом и духовима природе такође је карактеристична за ово веровање. Прва ствар који ће свака Врачара желети да зна јесте то да ли је одређена ситуација од Бога дата, односно да ли је у питању проклетство или је „бачена“ магија. Уколико је у питану проклетство, због неког лошег дела које су починили преци, рутуал ће подразумевати одлазак у цркву и приношење „жртве“ свецу и умилостиљавање Бога. Уколико је у питању,“ бачена“ магија, приступиће скидању чини, бајалицама и специфичним рутуалима у зависности од потребе. Када је влашка магија у питању, ретко која врачара или врач ће признати да раде „бацање“ магије која има за циљ да напакости другом, ипак велики број оних на које тврде да је црна магија бачена доказује супротно.
Моћ управљања енергијом, призивања одређених догађаја, утицај на судбински ток постижу се на различите начине. У првом реду то су бајалице, различити ритуали, у различито доба дана, понекад и на специфичним местима, као што су раскрснице, воденице и места која садрже и зраче посебну енергију. Бајалице су преношене са колена на колено и многе од њих су вековима старе, приликом њиховог изговарања енергија речи тка се и преноси у/на неки предмет, у коме се и задржава. Неразумљивост језика посматрачу додатно мистификује процес бацања или скидања чини.
Предмети имају моћ, јер задржавају енергију особе која их је поседовала, па тако предмети попут чешља, одеће, обуће или слике могу послужити за бацање чини. Важи правило да се ствари не позајмљују другим особама. А чим некоме нестане неки предмет посумља се да је украден не би ли биле бачене чини. Када нечија одећа буде закопана на гробу уз бајалице значи да се неће никад оженити/удати. Те чини се тешко скидају, као и оне уз помоћ обајане слике особе бачене у реку. Власи верују да се енергија може преносити са људи на предмете и да је преко неког предмета могуће пренети на другог. Тако су раскрснице честа места где се неко може ратосиљати лоше среће, а први који потом прође ће је покупити. Исто важи и ако неко узме „траг“ особе -мало земље где је особа згазила, може му напакостити, али се та особа може заштитити ако претходно сама узме свој „траг“ и носи га са собом, тада му нико не може напакости на тај начин, али на располагању им је сијасет других. Много је ритуала и симболике везано за Влашку магију, и готово да сваки предмет или ствар може да има неко значење. Једно од веровања јесте прича о три суђаје које долазе у кући када се дете роди да му прорекну судбину, родитељи тада настоје да их умилостиве остављајући им колаче и млеко. Како тада буде одређена судбина, такав ће бити читав живот детета.
Најстарија и најружнија увек предлаже најгоре, а најмлађа и најлепша срећу и благостање. Трећа даје коначан суд правећи компромис између ова два предлога, из тог разлога је живот мешавина лепих и ружних тренутака.
Comments