КОЛЕВКА ЕВРОПЕ!

Мишљење уважених историчара и археолога да је колевка цивилизације месопотамија или нешто сасвим десето побија недавна археолошка испитивања и ископавања која бацају сасвим друго светло на позорницу историјских дешавања као и побијање уваженог мишљења по том питању. Да ли је све то случајност или нечија зла намера покушаћемо да дешифрујемо.

Лепенски Вир и Винча су колевка европске цивилизације – мишљење је др.Хермана. Он у својој книзи „Загонетке дунавске цивилизације“ наводи податке да је управо у Подунављу створена прва азбука, и то пре 9000 година. Али пре него што се упустимо у авантуру звану Лепенски Вир погледаћемо недавна археолошка ископавања која за доказ имају да је на територији уже србије већ постојало становништво са израженим урбаним и културним обележјима.

Археолошко налазиште код села Плочник,општина Прокупље, је последњих година задивило цео свет. Овде је на основу налаза предмета од бакра и испитивањем њихове старости, потврђено да је ту, први пут у Европи, колико се зна, човек топио бакар.

Само налазиште датира из истог периода Лепенског Вира. Налазиште Плочник откривено је још 1927.године, о чему је 1929.године археолог Миодраг Грбић написао опширну монографију.

Истраживања су обављана повремено, а интензивније су настављена 1996. године под руководством археолога мр Душана Шљивара из Народног музеја у Београду и Јулке Кузмановић-Цветковић из Прокупачког музеја.

Њима се посрећило да открију неколико кућа овог насеља али и да пронађу доста предмета од бакра. Тиме је потврђена претпотставка о најстаријој металургији у Европи, што је изузетно узбудило научнике из целог света.

Најстарији урбанистички план на свету, који датира од пре 8.000 година пронађен је на археолошком локалитету код брда Мали Благотин 26 километара од Трстеника. У овом ранонеолитском насељу чувени српски археолог др Светозар Станковић (1948-1996) пронашао је тај план прецизно угравиран на зрну пшенице.

Реч је о најстаријем урбанистичком плану на свету, позивајући се на чињеницу да је до тада за најстарији важио план Ура (Месопотамија), чија се старост процењивала на око 6.000 година. Благотинско зрно помера ову границу за 2.000 година! Благоти су основали припадници старчевачке културе, односно њене најстарије фазе-протостарчево, крајем 7. и почетком 6.миленијума п.н.е. У Благотину који је представљао јединствено стамбено економско насеље са улицама и храмом на централном делу трга био је религијски центар, живело је око 100 породица, пољопривредника. На налазишту је нађено преко 16.000 фрагмената керамике, фигура, богиња, глинени модели зрна пшенице која указују да је благотински ратар имао уверење да су божанског порекла. Откривено је више полу земуница око трга где је посебно светилиште са богињом плодности и богињом земље. Нађене су и алатке, мотике, садилице, рала од једног рога. На основу ископаних делова зрњева, дошло се до закључка да се ту правило брашно. Открића из раније декаде су указала на прву производњу хлеба на свету.

Да је на простору уже Србије бујао живот постоје још конкретних доказа. Угледни немачки универзитет у Тибингену и Геолошки институт у Хајделбергу потврдили су да је археолошки локалитет Белица крај Јагодине најстарије светилиште Европе.око 100 човеколиких фигура од камена, кости и глине, старих око 8.000 година. Ово је резултат истраживања које су заједно обавили немачки и српски стручњаци прошлог лета на локалитету који је 2002. године открио проф. др Милорад Стојић из Археолошког института САНУ.

Лепенског вира и Белице су егзистирале у приближно исто време, али су се битно разликовале.Лепенци су још били ловци-сакупљачи док су Беличани били земљорадници, о чему говоре пронађене фигурине са симболичним представама женских и мушких репродуктивних органа, труднице, мајке с дететом - каже професор Стојић. Камени предмети су оригиналног изгледа и израђени на изузетном уметничком нивоу од стена лепих и различитих боја, богате текстуре. Очито је да су фигурине биле посвећене култу плодности, што је карактеристика ратарских заједница које обожавају мајку земљу. На фигурама из Белице представљене су све фаза настанка и развоја људског плода, од зачећа до порођаја.

Овакве представе нису никада до сада забележене у уметничком стваралаштву човечанства, од када је оно настало 38.000 година пре нове ере.

Геофизичка испитивања у 2012. на локалитету Белица открила су праисторијско насеље опасано кружним ровом пречника 75 метара. У том кругу пронађени су кружни, трапезасти и троугласти темељи монументалних грађевина, какви до сада нису налажени у насељима раног неолита.

Време ја да се вратимо на Лепенски Вир, колевку цивилизације као и самој генетској структури народа који је живео тамо...а чији смо директни потомци.

Дунавска цивилизација

Ком роду су припадали становници Винче и Лепенског Вира– нико на свету неће вам дати јасан одговор. Знамо да су били европеиди,и у ту сврху довољно је погледати костуре тих људи у музеју Лепенског Вира. Разматрање досадашњих сазнања доводи нас до међузакључка да су били рода Р1а досадашњих сазнања доводи нас до међузакључка да су били рода Р1а, симболи древних култура Лепенског Вира и Винче, прате миграције Аријеваца, носилаца хаплогрупе Р1а,од Балкана преко Русије и даље на југ до Месопотамије (митијански Аријевци) и полуострва Арабија, на југоисток до средње Азије и даље на Иранску висораван (авестијски Аријевци) на исток до Урала и даље у Индостан (Индоаријевци) а такође још даље на исток до Алтаја и северне Кине. Тако да Срби, међу којима сваки шести припада роду Р1а несумњиво има непосредну родбинску везу са тим људима.

​ ВИНЧА

Ови људи су први у историји користили бакарна оружја, живели су у двоспратним кућама,седели на столицама, док је остатак света био заробљен у Каменом добу. Касније су измислили писмо, култура је трајала све до открића злата скоро 2000 година. Тада је кренуо и крај те древне Дунавске цивилизације,зато што су ратници из каспијских степа уништавали све пред собом у потрази за богатим пленом. Тада је нестала и Винча и насеље Лепенски Вир, највремешније европско урбано насеље, најзначајније мезолитско и неолитско човеково станиште. Долази до миграције и расејавања по територији Европе при том ширећи културу, писмо, металургију...

По најновијим научним сазнањима, људи из такозване Дунавске цивилизације су живели у градовима,користили бакарно оружје и писмо хиљадама година пре било које високе цивилизације на свету.Европски историчари одбијају било какву помисао на постојање тако ране цивилизације на тлу Србије, која је постојала пре 8000 година. Харолд Харман водећи светски специјалиста за древне језике и писма сматра да је писмо Дунавске цивилизације најстарије на свету.

Винчанска култура је била технолошки најнапреднија праисторијска култура у свету, између првих векова 5. миленијума и почетка 4 миленијума пре нове ере. Најранија металургија бакра у Европи потиче са локалитета Беловоде у источној Србији. Сваки од истражених наталожених слојева, који обележава поједине фазе живота у Винчи, садржи праве ризнице разноврсних предмета (оруђе и оружје од камена и кости, посуђе, ритуалне вазе, фигурине упечатљиве стилизације, накит од разних врста ретких и скупоцених материјала). О степену развијености говоре и урезани знаци познати као "винчанско писмо".

Токoм ископавања откривено је седам сукцесивних насеља и 136 објеката (како стамбених, тако и сакралних који су изграђени у прериоду од око 6500. до 5500. године пре наше ере. Главни руководилац истраживања овог локалитета је био професор др Драгослав Срејовић, чувени археолог и академик.

Према задњим истаживањима народ који има најстарију генетску структуру...народ чији је ДНК стар 12.000 година....су потомци Дунавске цивилизације...СРБИ.

Као што смо раније напоменули због продора организованих ратничких групација из каспијских степа на територију дунавске цивилизације део становништва креће у миграцију дубље у територију Европе носећи са собом неку врсту идентитета у виду развијеније технологије обраде руда,писма,пољопривреде,лова и риболова,урбанизма при томе чувајући своје име. Многа места на територији садашње савремене Европе чува тај идентитет кроз истоветне топонимске и топографске називе места, река, планина, чувајући тако једну врсту успомене на тај историјски не прихваћен период људске цивилизације.

Групације које су се кретале у мањој или већој мери су ишле организовано. Тамо где су биле веће групације дошло је до поновног успостављања урбанизма као и очувања идентитета. Најбољи пример је за то групација која и даље постоји на територији Немачке и који су свесни свог порекла-Лужички срби.

Топоними српског порекла се јављају широм Европе, мале Азије, Ирана.

погледајмо још неке примере.

Један део тог народа је асимилиран од стране домородаца сиром азијских и европских простора, а други део се кроз разлицито време врацао старом крају. Тим поводом је средисна планина полуострва добила име Стара планина . А то врацање дела народа својој постојбини је германска историјска скола прогласила досељавањем насих предака "преко Карпата", на основу ненауцних списа Порфирогенита "О управљању царством", где је сугерисано римским владарима да се према староседелацком становниству понасају без милости као према досљацима са севера. Медјутим, о насим старим коренима на овом простору сведоце не само заобидјене историјске цињенице него и неки етимолоски трагови старе српске религије имитологије.

МОРАНА - МОРАВА

Морена. Морана је богиња болести односно смрти у предхрисцанској религији древних Срба, који су се претезно Сербима звали. У основи ових реци је сербијска рец "мор", која знаци смрт.

Сиром Европе постоји географски називи који поцињу са мор, а доводе се у везу са овим бозанством. Називи река које су нам познате као Морава и Моравица су такодје изведени из имена овог српског бозанства.

Прастара станиста древних Серба су се налазила у планинским и подпланинским пределима на балканском полуострву, где је надјен археолоски материјал из каменог доба. Другим рецима, пре него сто се унапредило земљорадницко искуство, лов и сакупљање плодова је било извор опстанка.

О Србима као староседеоцима балканског полуострва, чије је изворно име Хем,а тако ћемо га и убудуће звати,постоје велики број писаних и материјалних доказа. Пишући о Хему,Херодот помиње Трибалску равницу али не помиње племе по коме је добила име, исто је и са Илирима што се донекле слаже са тезом немачког историчара Густава Косине који сматра да су Илири населили балкан из Лужица те да је самим тим дошло до потискивања Грка са Хема око 13 векова пре Христа. Преведено,Илири су били досељеници са севера Европе.Е сад када је по среди српско насељавање Германије,теза, о сеоби из Илира преко Дунава и даље има своје заступнике у немачкој науци, Шотген, крејсиг, почетком 18.века,до познатог слависте Кунстмана са краја 20.века. Ова теза се подупире новијим генетским истраживањима харвардског професора Кљосева.Кунстманов став и теза је "Словени Чешке, Словачке, Немачке, Пољске, Русије и суседних земаља, пореклом су са Балкана, углавном из Илирије,етноними,,имена владајућих династија, имена места, хидроними, топоними, ортоними, у западнословенским и источнословенским земљама,изведени су од српског корена". Лингвисти В.В.Иванов и В.Гамкрелидзе подсећају да је подручје Хема или Балканског полуострва најстарији центар цивилизације у Европи. Да је слика изворног протоиндоевропског пејзажа, изведена из лингвистичке реконструкције протојезичких правила, изван подручја Средње и Источне Европе.

Молитва богињи Сорбони Почуј ме, кћери небеска, слављена краљице Вољена од Бахаткиња, Титана и племенитих људи: Осветли свако биће у тами Ти богињо бакљоношо, божанска Сербоно Ти која помажеш породиљама, а сама си девица, Ти која помажеш при свим мукама, телесних и духовних Ти која разрешаваш мука, и негујеш болесне Неустрашива ловкињо, слављена у песмама Сатира: Дарована вештином брзих стрела Ноћна луталице, ти која осветљаваш поља Снажне форме, усправна, надареног ума Славна душо, ти која негује род људски Бесмртна, земљана, пропасти чудовишног, Нежна, благословена госпо, ти која живиш у шумама и на брдима Господарице јелена, радости шуме и вукова Бескрајном младошћу, вилинском лепотом цветаш и светлиш О универзална краљице, топла, божанска Променљиви облици, космичке моћи, су твоје: Ти Богињо која гасиш све страхове, доброћудне нарави, Сад је време, одазови се на наше молитве Пошаљи љубав, мир и здравље и исцели од свих болести Нека твоја милост буде вечно над твојим народом