Дефинитивно смо предодређени да нестанемо и као нација и као народ. Тарабићи су се грдно преварили. Ускоро нас неће бити да станемо ни под висибаку или љубичицу. Џабе доказивање о аутохтоности Срба на овим просторима,џабе гомила доказа о старости овог народа,џабе сви докази да је европска култура зачета овде,на Дунаву, у Винчи и Лепенском Виру.Џабе онолико споменик Немањићу. Џабе све кад,и ако смо свесни да "Амерички сан" није утопија већ ноћна мора, ми и даље верујемо у њега и желимо да будемо део тога. Навешћу пример који ме је навео на овакав, мрачни, закључак али закључак као моје, лично моје,виђење будућности овога народа. Рекох, овога народа јер више не знам ни сам како да дефинишем ни себе а ни поједине. Седео сам на послу и чекао да ми прође смена имајући осећај да ми задњих два сата пролази тако што сказаљка на сату направи један минут унапред а онда три уназад. Верујем да доста вас има тај осећај? Све у свему, чекајући да дође време за полазак кући,онако у досади,упутих поглед ка улазним вратима установе у којој радим и пажњу ми привуче мама са дететом,девојчицом од неких три-четири године. Искрен да будем више ми је пажњу привукла мама, заносна бринета,дуге таласасте косе, обучена баш са стилом,додуше мало више изазовним и са једно две-три киле шминке равномерно и упадљиво распоређене на лицу и исто толико силикона у уснама. Просто народним речником речено-жешће напуцана мама. Такве се могу видети нај чешћрше на насловним страницама жуте штампе,таблоида или по каналима ТВ станица Пинк,Хепи,Прва. Није поента у изгледу поменуте мама-старлете већ у детету.
Сви ми знамо ко су: Миња Субота,Драган Лаковић,Колибри,Бранко Коцкица,Манда и многи,многи други да их не набрајам. Све су то особе које су отпевале нај лепше дечије песме икада као што су: "Разболе се лисица","Идемо у Африку да садимо паприку","Миш је добио грип"," Деца су украс света" која је чак химна манифестације "Радост Европе", " Другарство" итд,итд. Све су то песмице уз које смо одрасли, које су обележиле наше детињство.Када би кренуо да их све набрајам требало би ми једно два-три дана. Е, сада, дочарајте себи следећу слику,сцену,трагикомедију: малопре споменута мама држи у руци мобилни, поред ње иде дете а са мобилног се чује "позната" хит нумера "I am happy pappy"( ја сам срећно штене) чија се фраза понавља у недоглед неким иритирајућим гласом који убија бубне опне,мозак и шире,уз паузу у којој се чује лавеж штенета. Да слика буде још траги,траги комичнија,дете скакућући игра уз ту дебилозну нумеру и сва,као да је пала у севдах,пева ли пева. Наравно, мама сва битна,поносно иде поред ње држећи мобилни што ближе детету. Наравно дете није ту ништа криво,ипак,све потиче од кућног васпитања а у овом случају од тога шта се детету наметне оно то и прихвата. Нај лакше је бити родитељ и детету пустити "дечије песме" на Јутјубу и оно је,мукица ни криво ни дужни, осуђено да слуша такво смеће и да тако створи свој укус. Оваквим третманом према детету успешно се уништава свест о томе да постоји оно што се зове "лепо". Таквим наметнутим стварима са запада осудили смо будућност да не постоји. Да изчезне. Да се затре. Да се створи нека нова генерација која ће заборавити свој језик,своје корене,своје порекло и то све захваљујући родитељској посвећености том истом детету. Да ли је боље да дете пева на свом матерњем језику него уз те телетабис песме за које родитељи мисле да тако лакше уче страни језик. Да,уче,али шта? Да буду једна несналажљива,телетабис генерација. Да Ајфелов торањ називају Ајфонов, да је Косовски бој био 1941, да Ђердапском клисуром тече река Ђердап и да је "Монализу"насликао Леонардо си Каприо а не "да Винчи". Американци су уз помоћ телевизије успели да створе нацију зомбија која верује у све што јој се каже да је за њу добро па макар их то коштало силно богатство а сада то и ми успешно чинимо. Полако губимо свој матерњи језик користећи стране фразе и изразе. Зар није лепше рећи: имам 10000 пратилаца на фб. него 10000 фоловера или " знам да имам хејтере" уместо "оних што ме мрзе" или "поздрав мојим фановима" уместо "обожаваоцима". Па Вук Караџић,Његош се у гробу окрећу.Замислизе двоје тинејџера који седе у градском аутобусу број 31 и нескидијући очи са мобилног коментаришу међусобом а да им је свака друга или трећа реч "fuck". Надам се да превод није потребан? Све је ово продукт мањка посвећености родитеља према сопственој деци. Борба за преживљавањем,брзина живљења, обезбеђивање материјалних добара зарад богаћења и обезбеђивања сигурности егзистенције породице доводи до недостатка слободног водног времена. Због тога родитељи посежу за најисплативијом методом одгајања детета- Турну му мобилни у руке,пусте цртаће са Јутуба или им исто то пусте али на ТВ у, док они размењују поруке преко инстграма,вацапа,вајбера или месинџера. Еее,где се дедоше новогодишње разгледнице??? Ми,као деца, сваки слободни тренутак проводили смо напољу везећи бициклу,играли фудбал,кликере,каубоја и Индијанаца а девојчице ластиш,између две ватре, игре са луткама а сада,новије генерације, испред монитора компјутера или мобилног телефона користећи друштвене мреже као једину комуникацију између себе, користећи смајлије(смешкове), скраћенице(omg,4u,fk..). Несумњиво се заборавља и нестаје срБски као званичан а пре свега као матерњи језик. Нај црње је то што и са телевизије смо бомбардовани говорима политичара,особама којима треба да верујемо, који су препуни страних речи,израза,фраза које један обичан грађанин ништа не разуме. Где то води? На срећу,у сваком житу има и кукоља, тако да постоје још деце која више воле да своје слободно време, колико им то дозволи учење, користе за спорт,рекреацију,дружење него да га проводе уз "Воркрафт","ГТА 5","инстаграму, Фејсбук итд. Има још Дон Кихота који покушавају да одрже ту нит наше традиције. Као пример ћу навести "Установу за културу и спорт-Шумице" која је организовала бесплатну школу за певање коју води група ентузијаста "СрБски православни појци" под називом " Чувајмо своје наслеђе". Можда у овој борби са ветрењачама, сви ти Дон Кихоти, и изађу као победници у шта се надам свим срцем. Само мало треба покренути свест о свом постојању,својем пореклу, својој традицији и свом идентитету а тиме и свом народу и та битка биће добијена. Вратити веру у оно што породица треба да представља и треба да буде. Камен темељац друштва и носилац државе. Када то буде применила мама-старлете са почетка текста а такође и друге сличног размишљања(?) као она и када деца подигну и склоне погледе са својих ајфона,акорда,монитора и овом народу ће се указати прилика да избегне судбину Маја,Астека. Не дозволимо да за стотинак година о нашем народу и нашој нацији уче из историјских књига као о тамо неком народу који више не постоји у стилу " био једном давно један народ..."!!! Ипак је колевка Европске цивилизације кренула одавде,са наших простора. Јесте се доста изопачила и одступила од корена и направила од себе једну карикатуру слике друштва. Немојмо то и ми урадити сами себи...а на добром смо путу.
תגובות