У близини средњовековног утврђеног града Жрнова на врху Авале становници околних села подигли су 1922. године камени споменик на месту гроба непознатог палог ратника из Првог светског рата, који је управо ту и погинуо. Након нешто више од једне деценије, краљ Александар Карађорђевић долази на идеју да се овај споменик замени маузолејем који ће красити врх Авале, а за шта ће бити жртвован ЧИТАВ средњовековни град Жрнов.
Београдска чаршија била је затечена и шокирана, међутим бројни апели јавности нису уродили плодом, те је без иједног логичног оправдања, Жрнов без трага нестао у тишини.
Побуна против овог чина сматрала се антидинастичком пропагандом и о томе није смело да се прича. Интересантно је да је уочи последњег минирања старе тврђаве откривен слој из римског раздобља, где су пронађени цистерна с питком водом као и пећ за печење хлеба. На новопеченим рушевинама фотографисао се сам краљ, а по који камени остатак пренет је у подавалско село Бели Поток. На Видовдан 1934. краљ је свечано открио споменички комплекс, а приликом свог говора држао је сребрни чекић у руци, што је један од главних масонских симбола. Исти чекић је, са потписаном повељом, положен у темеље маузолеја.
Наиме, јавна је тајна да су Краљ Александар и Мештровић били осведочени масони, а Београд је у време краљевине Југославије сматран значајним упориштем светске масонерије. Наводно је управо по њиховом налогу саграђен маузолеј баш са истакнутом пирамидом, главним масонским обележјем. Мештровић је идеју за споменик добио на основу изгледа гробнице персијског цара Кирa. Жрнов је био српски симбол, а споменик симбол новог светског поретка Још једно објашњење за вандалски чин рушења старог града јесте то што је Александар био југословенски, а не српски краљ. Томе сведоче и „Каријатиде“ – камене скулптуре жена у народним ношњама из шест Бановина краљевине Југославије, високе 4 метра, а постављене на самом улазу споменика. Тако је симбол српства – град Жрнов морао да уступи место споменику новог светског поретка. Да ли краљева трагична судбина има везе са његовим масонским деловањем или не, но само неколико месеци од видовданског говора на Авали (9. октобра 1934) убијен је у атентату у Марсеју.
завршен је у септембру 1937, а споменик је свечано отворен такође на Видовдан 1938. године. И дан данас постоји велика одбојност људи у Србији према овом Мештровићевом делу, нарочито ако се има у виду да је град Жрнов био један од укупно 6 најзначајнијих утврђења у Србији.
Comments